Gledam u svoju porodičnu fotografiju sa zida i polako tonem u san.
,,Draga, vreme je da ustaneš''. Otvaram polako oči i osmeh mi ozari lice, ponovo, kao i mnogo jutara unazad, prvo što ugledam je on, čovek mog života.
,,Skuvao sam nam kafu, hoćeš da je popiješ tu, ili silaziš dole?'' Zurim u njega, divan je. ,,Draga?''
,,Da, sićiću dole za minut''. Savršena bela linija iscrta mu se na usnama. ,,Nemoj da te dugo čekam''.
Ustajem iz kreveta srećna, puštam ,,Magnum'' radio, svoju omiljenu stanicu, i odlazim pod tuš. Razmišljam o vremenu i žurno, pod oblakom pare oblačim se i još uvek sa osmehom na licu silazim po svoju šolju kafe.
,,Da li imamo vremena za doručak?'', pita me i gleda onim svojim krupnim očima boje meda. Topim se na zvuk njegovog glasa, ronim u dubine njegovih očiju, volim ga.
,,Nećemo stići, završi kafu, danas ja častim''.
Krećemo na posao, ja sedam na mesto suvozača, još uvek nemam vozačku. Na putu do posla stajemo u našu pekaru, onu gde smo se prvi put i upoznali, uzimamo doručak.
,,Moram nešto da ti kažem...''
,,Da?''
,,Trudna sam''.
Muk.
Ispušta kesu iz ruku.
Grli me i ljubi svu.
Smeje se.
Plače.
Srećan je, i ja sam.
U kolima trešti muzika, slušamo rok.
Gledam pejzaže kroz prozorsko okno kako mi izmiču i razmišljam, pre samo 10 godina bila sam uplašena devojčica iz školske klupe, zabrinuta za svoju budućnost, a za par meseci postaću majka. Zajedno sa drugaricama iz srednje škole šetaću svoje dete. Konačno će moju majku neko zvati ,,bako'', a oca ,,deko''. Moji brat i sestra dobiće novu igračku koju će voleti i čuvati, kao što sam ja nekada njih, kad su oni bili mali.
Okrećem natrag glavu ka njemu i shvatam da je moj dečiji san ostvaren, srećna sam.

Patīk 13