Bacio sam zastave u prašinu,
srušio zidove mukotrpno zidane,
Širom otvorenih očiju čekam,
svuda je oko mene a nema je.

Sklonjen sa strane, u senci
Osluškujem korake i mirise,
Kada odlazi, znam da drugome ide
Svuda je oko mene a nema je.

Rastrgnut strašću uveče puštam
Snove da me u nove svetove vode.
U njima sam ja onaj koji je izabran.
Svuda je oko mene a nema je.

Jutrom se budim dok mi prsti klize
Po pustoši koja lebdi oko mene,
Snovi se ne završe, samo se sruše,
Svuda je oko mene a nema je.

I neprimetno kradem retke trenutke
kada me osmehom otrgne od tame.
Taj nasmejani muškarac, to nisam ja.
Svuda je oko mene a nemam je.

Patīk 6