Ovaj je dan kao otkinut list
samo tisina i zrak i ti.

On je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvacen
u mrezu tvog lica
i ne moze izaci iz tebe,
ne moze se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu.

On je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
njega naprosto nema.
Ovaj sam dan izgubila
Kao sto se gube kljucevi,
kao sto se topi snijeg
ili zaboravljaju prijatelji.

I ja se vise nesjecam
njegova okusa
njegove obline,
ti si iz njega sve izbacio
sasvim si ga ocistio
ispraznio, prozracio.

Taj dan zbog toga lagan
poletio je poput balona
negde izvan mene,
da bi postao oblak ili kap kise
taj dan bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe.

Patīk 2