Ćosić: Neka bude Zvezda

Žujović: Kad je Zvezda neka je i Crvena

Prohladno, vetrovito jutro 4. marta 1945. godine nije sprečilo beogradske omladince da napune nezagrejanu, bez stakala na prozorima, veliku dvoranu starog DIF-a u Deligradskoj 27. Tog dana osnivano je omladinsko fiskulturno društvo i već formirana fudbalska ekipa trebalo je da dobije zvaničan naziv...

Kako je rođena Crvena zvezda? I danas se, kao svojevrsna anegdota, prepričava šta se sve dešavalo na poslednjoj sednici Inicijativnog odbora. Dan pre održavanja Skupštine, osnivači su dugo diskutovali oko toga kakvo bi ime valjalo dati novom sportskom kolektivu. Ređali su se razni predlozi - Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva ... - ali nijedan nije bio dovoljno privlačan. Konačno, zasijala je "Crvena zvezda". Kako? Postoje razne verzije tog čina, ali se većina slaže da su "kumovi" bili Slobodan Ćosić i Zoran Žujović, prvi potpredsednici kluba. Posle brojnih predloga, najzad je Ćosić rekao:

" Ljudi, a da naše društvo nazovemo Zvezda?"

Na to je Žujović spontano dodao:

" Odlično. Samo, kad je Zvezda – neka bude crvena."

Predlog je usvojen i tog dana, prvi put u istoriji, spontano je počelo skandaranje: Crve-na zve-zda, Crve-na zve- zda...
Za prvog predsednika društva izabran je Đorđe Paljić Koja, za potpredsednike Slobodan Ćosić i Zoran Žujović, tada novinar "Politike" na čije ime je izvršena i prva registracija. Prvi rukovodilac fudbalske sekcije bio golgeter ekipe, Kosta Tomašević, a njen prvi sekretar nezaboravni bek Branko Stanković. Interesantno je da je za prvog ekonoma izabran Predrag Đajić, prvotimac, koji će kasnije proneti slavu Crvene zvezde, a dres reprezentacije Jugoslavije oblačiti 17 puta!
Odmah je stigao i prvi poklon - dve lopte, koje su članovi predratnih klubova Obilić i Slavija čuvali u ratnim danima. Određene su i boje dresova: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj majici. Međutim, za prvu utakmicu, tog popodneva, jedva je sakupljeno deset dresova iste boje. I to žute. Drugih nije bilo...

Tog 4.marta, prvu utakmicu u istoriji društva fudbaleri Crvene zvezde odigrali su protiv ekipe Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a i slavili ubedljivu pobedu - 3:0. Kuriozitet je da su navijači - borci golove pozdravljali pucnjavom iz pušaka i izrešetali već oštećenu krovnu konstrukciju zapadne tribine.
Utakmica je odigrana na igralištu "Studenta", pred 3.000 gledalaca. Crvena zvezda je igrala u sastavu: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Ćirić, Jovanović "Minda", P. Veličković, Šapinac (Stokić), Spasojević, Tomašević, Pečenčić i Horvatović. Strelac istorijskog, prvog gola, bio je Kosta Tomašević, koji se te godine samo jednom nije pojavio u timu, protiv reprezentacije Beograda 9. maja. U premijernom meču Tomašević je bio dvostruki strelac, dok je jedan gol postigao Vladimir Pečenčić.
Nedelju dana kasnije, fudbaleri Crvene zvezde odigrali su i prvu međunarodnu utakmicu. Bio je to prijateljski susret protiv ekipe engleske vojne misije. "Zvezdaši" su potukli goste do nogu, čak sa 12:0. Rajko Mitić, prva Zvezdina zvezda, tada je postigao svoje prve golove u crveno-belom dresu. Dao ih je ukupno četiri.
Tako je počelo lepa priča o jednom skromnom fudbalskom klubu, koja u međuvremenu izrastao u sportskog giganta...

Tokom prethodne 64 godie bilo je itekako velikih pobeda, osvojenih titula i pehara, ali i bolnih poraza, izgubljenih finala, raznih iskušenja, uspona, padova, kao i skandala koji su kao zemljotresi potresali celu zemlju. Uvek razmažena Zvezdina publika nije htela samo pobede i trofeje, želela je spektakl i velike igrače. Idole. A gotovo svim fudbalerima na ovim prostorima bio je san da obuku Zvezdin dres. Na desetine njih proslavilo je ime kluba širom Evrope i sveta. Mnogi su kasnije nastavili fudbalski život u belom svetu, ali je Zvezda uvek bila ta kojoj su ostavljali svoje srce i vraćali joj se, kao treneri, funkcioneri ili odani navijači.
Još su stara novinarska pera napisala da je Crvena zvezda najlepša fudbalska priča ikad ispričana, svejedno da li je protkana pobedama ili porazima. I upravo je u tome suština priče. Priče o Zvezdi koja je svojim šarmom umela da zavede i razgali srca hiljade vernih navijača, ali i da ih ne retko razljuti do suza. Zato je svaka priča o njoj neobična, uzbudljiva i i tako lepa, puna dramatičnih događaja koji su palili maštu generacijama crveno-belih navijača.

SREĆAN TI ROĐENDAN, NAJLEPŠA IMENICO FUDBALA!

Pokretači akcija za osnivanje Sportskog društva Crvena Zvezda bili su Zoran Žujović, Slobodan Ćosić, Ljubiša Sekulić i Dušan Bogdanović. Među osnivačima nalazili su se Nebojša Popović, Mira Petrović, Svetozar Gligorić i Milovan Ćirić. Prvi predsednik kluba bio Đorđe Paljić.
Pored fudbalske, Društvo je tih prvih godina postojanja imalo još sedam sekcija: košarkašku, stono-tenisku, šahovsku, plivačku, atletsku, odbojkašku i veslačku.
Fudbalerima i atletičarima pripao je bivši stadion predratnog kluba Jugoslavija na Točiderskom brdu. Košarkaši i odbojkaši dobili su terene bob-kluba na malom Kalemegdanu, veslači i plivači zgradu na Adi Ciganliji.
Prostorije Društva bile su u ulici Kralja Milutina 2, u jednoj sobi Gradskog odbora USAOS-a.

Patīk 7