[usernames]'s blogs

Kad vidis da tuga uplovi u moje oci, nemoj pitati nista !
Ovlas me dotakni prstima ... mozda ce tuga proci ?!
Ako mi reci zamru u grudima i osmeha nema na usnama,
cuti samo, ne pitaj zasto... I cutanje je ponekad suvise glasno.
Ako ti se ucini nekad da sam nekako daleko, grub, ne trazi
da ti kazem zasto ! Postoje odgovori koji se ne mogu uvek reci.
Ne,ne trazim da me shvatis, samo se ponekad osmehni blago...
mozda ce sve ono tesko, makar na trenutak ... od mene pobeci...

Nemam ja više snage a niti volje prilagođavati se i ravnati prema nikome.
Umorilo se ovo srce moje udovoljavajuci drugima.
Što god sam bio bolji,bliži i ljubazniji...obilo mi se o glavu nažalost,eh ali na greškama se uči. Nesmatram da je greška biti dobar i ljubiti sviet oko sebe,ali smatram da treba biti oprezniji i sačuvati dušu dok još ima vremena. Još uvijek jednako volim i jednako sanjam sve one snove meni drage...no,nisam više isti kao pre niti ću biti.
Danas mogu reći da sam svoj,imam vlastita pravila i strogo ih se držim,ali ih nikome ne namećem ili guram pod nos...Tko me je volio…

Znaj da zbog tebe gorim, znaj da se tuge bojim, znaj da samo zbog tebe ja postojim......na tugu navucen sam, razumi me, tuga je moja sreca sva, tuga je moja himna zivota .... i kad si daleko, i kad dele nas kilometri gde god da si ti, osecaji moji prema tebi nikad nece prestati, VOLIM TE NIKAD NECE NESTATI .... ako me nema, potrazi me u aleji zaljubljenih, tamo ces me naci...

List papira mokar od kise,sudbina zna tuzno da pise. Okrenem ti broj,cujem ti glas,ti i ja ali nema nas. Ako te jednom upita neko volis li ikoga? Seti se mene i reci: Nikoga!

Onima koje se zale na usamljenost. Nisu ni svesni koliko je lepo biti sam, prepusten sam sebi i svojim mislima, svom skrovitom unutrasnjem svetu,svojim snovima. Mogu slobodno da kazem da sam retko uspevao da pobegnem i prepustim se na miru blagodetima samoce. Uvek su oko mene bili neki drugi koji su zeleli da raspolazu mojim vremenom; drsko polagali pravo na moj zivot i postupke.....mogu slobodno to da kazem, sa sigurnoscu, jer vec duze vreme zivim takvim zivotom i mogu reci, da samoca i nije tako losa....

 Jedan sekund vremena i tisine koja caruje u mojoj sobi bio je dovoljan da se kroz moje misli usunja blagi povetarac celog mog zivota. Jedna mrvica srece, tuge, zalosti i bede. Ni sami nismo svesni koliko nam je taj jedan sekund, ta mala mrva vremena dragocena i potrebna za nas cilj u zivotu. Mnogi od nas ocekuju vise od samoga sebe, ali vreme pruza dokaze da se ljudi ne menjaju, da uvek ostaju isti. Uvek vole, mrze, i umiru. Neverovatno je to kako zivot ume da otvori karte kada vam je to najmanje potrebno, kada vam to ne prija....kada biste…

Mozda su ruke,bas ove ruke, previse trazile, mozda su oci,bas ove oci, suvise mastale, a mozda sam ja u nekom snu, pa kao hodam,a kao nisam tu. Mozda si ti,bas ti, sve tako zelela, ako si i zelela,veruj,dobro si sakrila, i mozda je ovo tvoj standardni hir, al" zasto ja,a sto bas ja, da te zagrlim. Drugi ce umeti bolje, drugi ce vise da ti da, ja nemam snage ni volje, da se sa tobom raspravljam. Drugi ce umeti vise, mozda i lepse lagati, al" kao ja moja tugo, niko te nece voleti.

Zelim da jutra docekujemo u dvoje,da nam se usne poljupcem spoje,da delimo i dobro i zlo,jer znam da ti zelis isto to...Da delimo tugu i radost,da zajedno docekamo starost.Zelim te za vremena dobra i zla,da budemo jedno drugom ljubav najveca,da budem tvoj andjeo,a ti moja sreca.....to je moja zelja,najveca ....

Samo oni najblizi tvom srcu mogu razumeti tvoj smeh i suze bez razloga. Niko ne moze znati kako se tacno osecas. Mozes im reci sve, svoju zivotnu pricu, mozes im opisati svaki mali osecaj i detalj. Ali cak ni tada, nista od toga nece biti dovoljno da razumeju... Jer secanja su ta koja nas vracaju u proslost, u one dane za koje znamo da se nece ponovo dogoditi, da te osecaje necemo nikada vise osetiti, mozda slicne, ali nikada iste... Covek nigde ne moze pronaci bolje skloniste - od svoje duse! A dusa je i skloniste, i sud, i svedok,…

Mozda nase kose vremenom blede a godine nas nimalo ne stede, mozda su neka nasa secanja vise ili manje za nas same vazna, nekada nasa osecanja tako snazna blede, ostaju na slike u pamcenju, srcu, dusi i neumitno sam nas zivot gazi i rusi, ostanemo samo trag, sena onoga sto nekuda bili smo mi ali zasigurno jedno zna uvek treba samo iskreno voleti...